“Dolazim ti kao fantom slobode, zato pokaži što znaš…” svira na malom kompjuteru u još manjoj sobi bez prozora, na severu Evrope, u Švedskoj. To je pesma koja je autoru zasvirala u glavi u momentu kada je odlučio da počne ponovo pisati. Nije pisao dugo, zaista dugo, a mnogo to voli. Kada čovek nema vremena za ono što voli znaci da je izgubio sebe. Ko je izgubio sebe, stari. A ko stari – taj umire!
Domena theJohnny.me odabrana je iz jednostavnog razloga. Johnny, to sam ja i ovaj blog, to sam ja (me). Za vreme srednje skole vodio sam blog, tada je to bio ono sto je danas Facebook. Svi su imali blog, i bisnismeni i nepismeni. Elem, domena je kupljena pre godinu dana, ali nikako nije zazivela. Prva ideja je bila da imam svoj portfolio za web stranice, druga da na komican nacin pisem o odrastanju Srbina u Hrvatskoj, treca da pisem o Svedskoj, cetvrta o ljudima i psima, peta o tome zasto se smijem dok hodam ulicom itd… No kao i dete u trgovini igracaka, ja bi rado sve. Srecom postoji nesto sto se zovu kategorije pa cu za sada tako grupisati svoje tekstove. Sto bi rekli Ameri: “Tako mi bog pomogao!”. Cinjenica je da zelim napisati knjigu o nekim temama koje ce se masno prodati pa ce me ugostiti poznati voditelji gde cemo pametno besediti o obicnim stvarima i piti vodu s porukom dok se smeskamo kameri, a publika pada u trans od naseh humora.
“Kolega, morate poraditi na osobnom marketingu! (prof.dr.sc.Franjo Jovic malom Johnu, 2010. )”
Da, bilo je to kada sam odgovarao za 4 iz predmeta Teorija informacija, a profesor mi je upisao 3. Ipak, mozda tog trena nisam imao osobni marketing, ali sam imao upornost pa sam otisao do studentske refereade, ponistio ocenu i ipak dobio 4. Od tada, shvatam osobni marketnik kao vrlo vazan alat i razvijam ga svakodnevno. Nemam bujne grudi, tajice, BMW i kajlu, ali imam misao koju sam napisao, moram se prodat pa da si nabavim sve ovo ranije navedeno. Dobro, mozda ne bas sve.
Pokusacu biti (macko) moderan pa da popratim objave sa kojom slikom, ali ne mogu da obecam. Volim arhaicno i u detalje da opisujem unutrasnje prozivljavanje svog lika, dela i nedela stvarnosti koja me okruzuju i dok sve to radim, da pratim slusatelja koji neverbalnim znakovima i zbunjenim pogledom daje do znanja da sam na njegovo pitanje “Sta ima?” dao puno vise informacija od one koju je on ocekivao, a to je “Nista brate”. A kod tebe? Aha. Zivio.
Toliko za veceras iz male sobe… Mala soba tri sa tri, a sobi ja i ti, srca mlada… nastavlja on dok odlazi u noc…