PN – predstava u tri čina

Poziva se zatvorenik broj 8547. Ustaje, hoda kroz hodnike zatvora dok klepeću lanci na rukama i nogama. Ide u sobu za razgovor gde ga čeka neko kome je drag ili neko kome je dužan. Zatvorenik broj 8547. Iza tog broja krije se čitav njegov život, a ponajviše oko loše što je učinio i opis kako ga ljudi mogu prepoznati na ulici, kraći opis, a tamo mu je i slika. Slika iz tri različita ugla na kojoj je jedno zajedničko – tablica s brojem 8547.

Slično, ali u isti tren obrnuto je ovde u Švedskoj. Čovek postane broj i onda, suprotno od zatvora uživa u mogućnostima i slobodi koji taj broj nosi. Nosi vrlo logično ime: Personnummer, skraceno PN. Slični brojevi žive i u ostalim skandinavskim zemljama, a i mi na Balkanu znamo za OIB ili stari JMBG. Iskreno mislim da su osobe srećnije kada dobiju PN nego OIB ili JMBG. A zašto?

Bez PN se u Švedskoj malo šta stvarno može. Lakše je nabrojati šta možete bez PN-a, jer činjenično on omogućuje puno toga. Ja nisam mogao da krenem u teretanu i nisam mogao da otvorim kartice za popust u marketima jer ga nisam imao. Dve sitne, male stvari koje “dole” rešiš i s izmišljenim imenom ako želiš. Ne i u Švedskoj.

Dana 20.02. podneo sam zahtev za PN. Moja osnova za dobivanje je bila posao. Doneo sam ugovor za posao sa sobom, pasoš i strpljenje. Ugovor za posao jedan je način da se dobije magični broj, srećom u mom je glasilo da radim 40 sati u nedelji i da je ugovor neograničenog trajanja aka dok im budem dobar radnik ili firma ne doživi kakav problem.

Krenuo sam s posla, laganim korakom do Skatteverketa (porezne uprave). Peške jer mi je jednako trebalo javnim prevozom, a hodanje je zdravo te na ulici uvek vidiš nešto novo. Nakon pola sata ukazah se pred zgradom i da nema natpisa na njoj velikim srebrnim slovima, znao bi da sam na pravom mestu po redu ispred. Red je to ljudi iz celog sveta, od radnika do kravata, šaren kao vrećica M&M bombona.

Izrazi na njihovim licima nisu bila ništa drugačijih od lica koje ljudi inače imaju kada moraju u bilo koju poreznu upravu, bilo koje države sveta. To je izraz i ponašanje kao na sahrani rođaka koji vam nije bio drag, niste tu zato što volite već što je red i što morate. Ja sam bio nasmejan jer sam slušao dobru muziku tada. Stao sam u red koji je bio nekih 20ak metara. Da li sam rekao da je to red ispred zgrade? Da, da, ispred zgrade. Zaštitar je otvarao i zatvarao vrata. Otvori vrata, izadje 5 ljudi, on pusti 5 novih. Razumem ih. U ovom redu ima ljudi iz celog sveta pa je jasno da je tu različitih jezika. Neki od ljudi su iz krajeva gde ljudi žive na većim udaljenostima pa galame kad pričaju, posebno na telefon. Službenici državnog aparata ne vole što dišeš glasno, a ne da galamiš tako da ova kontrola broja ljudi u prostorijama državnog aparata ima smisla.

Na koncu, došao je i moj red za razmenu zarobljnika. Par njih je izašlo užurbano gurajući papire državnog aparata u svoje torbe, a nas par, ko pomilovani, ušli smo unutra s osmehom. Yes, odabran sam u ovoj skupini mislim u sebi dok se penjem po stepenicama. Tu je odma jedna gospodja kojoj objašnjavam svoj problem, ona uzima tablet, gleda u dugmad koja su u bojama duge, pritisne jedno i da mi moj broj. Broj se sastoji od slova i tri brojke, recimo da sam bio A096. Pored tog papirića dala mi je i papir od 4 strane koje moram popuniti. Moja sreća je bila u tome što sam morao popuniti samo ⅓ toga jer nisam bio oženjen, nemam decu niti koga uzdržavam. Ljube moja, ako čitaš ove redove, tražio sam mesto gde bi napisao da imam najbolju devojku na svetu, ali ga nisu imali. Oni tu dele brojeve, nema mesta emocijama.

A096 je seo na stolicu, pogledao u apart sa drugim brojaka i shvatio da neće skoro. Gledao je bespuća FB, čitao papire koje poneo sa sobom, gledao sav narod koji je tu i ko je odakle. Dobro je naćulio uši da čuje govori li neko njegov jezik, a kada ga je čuo, osmehnuo se u sebi i bilo mu je neobično drago.

U jednom trenutku na ploči s drugim brojevima osvanuo je i moj broj. Došao sam kod jedne gospođe, ljubazno smo razmenili pozdrave, ukratko sam objasnio kako i zašto sam tu. Dao joj svoje papire, nešto je kopirala pa mi vratila i rekla, računaj da ćeš dobiti PN za mesec dana. Brzo je prošlo, zahvalih se, izlazim i mislim u sebi kako sam upravo nekoga usrećio svojim izlaskom. Možda nekog pob brojem A156 ili tako šta.

Nakon mesec dana

Vratio sam se kući s posla. Na stolu je bilo pismo od Skatteverketa. Tooo, to mora da je on, moj PN! Koji sam broj dobio, mislim u sebi dok cepam kovertu žurno, ali pažljivo. Gledam u papir, pola A4 ispunjen tekstom i nigde broj i čestitamo – BINGO! Molim? Uzimam telefon, slikam tekst mobitelom u prevodim direkt u google translate.

“Poštovani, nismo mogli stupiti u kontakt s vašom firmom, molim vas neka se neko iz firme javi ovoj gospođi na ovaj broj telefona ili e-mail...” 

Tuga, znači tuga 🙁

Sutradan sam kolegici iz ljudskih resursa objasnio sve. Ona je to brzo rešila i za nekih 2-3 dana dobio sam novo pismo i tako sam postao broj u Švedskoj, broj koji može sve!

PN je broj od 10 cifri, prvih šest je datum rođenja, dok su preostale 4 dodeljene od strane državog aparata, tako je moj 890929-NecuDaVamKažemOstaleČetiri.

Broj 2

Švedske osobna. Nakon PN ovo je drugi mali korak u Švedskom državnom aparatu, a veliki za pojedinca. Morao sam opet u Skatteverket, ali ovaj put u jedan drugi. Ima više Skatteverketa u Stockholmu, svaki kao ima drugačiju funkciju, a ja mislim da iza toga stoji lobij da se kroz papirologiju upoza grad, znate ono, upoznaj svoju zemlju i običaje. Bilo nekad u zemlji seljaka na brdovitom balkanu. Elem, došao sam u ulicu i evo prizora koji me dočekao.

Prizor me setio na doba Krajine i prelaska na Hrvatsku vlast. Tada su ljudi u ovakvim redovima išli menjati svoje dotadašnje dokumente za nove, Hrvatske dokumente. Red na stepenicama bi bio dugačak i spor, a pojedini su razvili dobar posao tada. Dodješ rano ujutro, staneš u red i oko podne kad si blizu vrata prodaš svoje mesto za 50 maraka. Najbolji primer izreke Vreme je novac.

Srećom dan je bio sunčan pa sam dobio malo boje. Moj šef je mislio da ću doći kao Samuel L. Jackson s obzirom da sam se načekao. Dobrica je on. Moj šef, za ovog drugog mogu reći da je dobar glumac. Rekao mi je da se ne moram vratiti na posao taj dan, već mogu kući nakon što završim. Lepo je kad su ti kolege sa kojima radiš podrška i u privatnom životu i razumeju potrebe malog došlje.

Digresija: Jeste li primetili kako sve te institucije koje su tu zbog čoveka nikad ne rade kad je čoveku zgodno? Oni su tu zbog nas, ali nas ne žele tamo, da im dišemo, ej!

Ušao sam, jeeee! Stao sam u red s ljudima koji su isto došli zbog osobne. Ispred nas je bila žena koje proveri tvoje papire, da nije FT1P i izmeri ti visinu. Dosao sam i ja na red, mojih 175cm je dobilo papirić s brojem i kratku uputu. Čekanje je kao reklama za vreme trajanja života. Čini se da traje predugo i malo šta se smisleno desi za njegovog trajanja.

Došao sam kod jednog bradonje, odmah smo razumeli. Ja brko, on brada – moram mi pomoći. Uslikao me, dao sam potpis potpis i reče mi za jedno dve nedelje ćeš dobiti pismo da dođeš pokupiti osobnu ovde. Hvala ti i živio brado!

Dve nedelje kasnije

Stiglo je pismo. Pisalo je da dodjem u treći Skatteverket, u Solni, novi u kojem do sada nisam bio. Začudio sam se, proverio s gazdom i ostalim stanarima, i njima je bilo čudno, ali državni apart je nepogrešiv pa hajmo tamo. Možda tamo samo dele osobne da smanje gužvu. Nadao sam se da je tako, ali nada je ___va pa sam u Solni shvatio da je to štamparska greška. Izvinuli su se i rekli da trebam ići tako gde sam podneo zahtev. Hajd, šta ćeš. Navikao sam na ping-pong birokratiju. Nadjem način kako da s ove, BoguIzaNogu lokacije, dođem na ispravnu. Dođem na staru, poynatu lokaciju, vidim nemam ljudi, mora da još spavaju ostali, sad ću ja brzo. Uđem unutra i shvatim da jesam prvi. Otvaraju tek u 10, a sad je pola 9. Ako ostanem još sat i po, zadržaću status prvog. Nisam… Otišao sam u firmu da se utešim preduskršnjim doručkom. Kasnije sam otišao i obavio to za 20 minuta što je rekord u odnosima malog Johnna i Skatteverketa. Možda je to njihov poklon meni za Uskrs?

Preostaje mi otvoriti račun u banci, a to je moguće samo ako imate PN i osobnu. Uskoro sam svoj na svome 😉

Posebna nagrada za sve vas koji ste pročitali ovaj post, a i one ranije. Kamiončić koji skuplja zimske kamenčiće na slici! 😀 Uslikao ga je moj drug Lubina, kaže da se oseća kao da je uslikao jednoroga, nešto što se retko viđa!

Neka je sila sa vama, dragi moji! 😉