Odelo

Johnny nikada nije imao odelo. Njegovo oblacenje se menjalo kako je odrastao. U prvim godinama zivota oblacili su ga svi. Velika porodica znacila je i veci izbor stvari koje Johnny moze da dobije od starije brace i sestara. Sreca majke kada oblaci dete jednaka je sreci deteta koje kiti jelku. Tako je i Johnny imao belu jaknu s ruzama. Nije se bunio. U tim godinama bilo je bitno da je odeca komotna i topla. Kasnije se na to dodalo “da bude crna” ili “u tamnijoj boji – crnoj recimo”.

Pubertet je doneo i jeans zvoncare i zutu pulover rolku aka stravu i uzas. Ko se nije pronasao krajem puberteta, taj se ostatak zivota trazi. Srecom, Johnny se nasao u martinkama i pretezno tamnijim bojama. Ako je neka druga boja, sigurno ima prefiks “tamno”. Tamno bela.

Dosta omladine u tom ranjivom periodu hita za brendiranom odecom. Johnnyeva sestra Milica kaze da nema brendirane odece, neki ljudi ne bi znali kako da se obuku. Johnny se beskompromisno slaze sa njom. Danas da se obuku zelene hlace marke Boss i ljubicasnu polo majicu s aligatorom se apsolutno slaze, jer imaju brend. Kada se uklone oznake brenda s njih, sve pada u vodu aka strava i uzas.

Odelo cini coveka!

John je sa svojih 28 godina na ledjima skoro postao covek. Ono sto je nedostajalo da ga ucini covekom jeste odelo. Odelo cini coveka kazu… oni koji prodaju odela. Johnny nikada nije imao odelo. Kazu da je najsvecanije izgledao onog dana kada je crvenu kosulju ugurao u crne hlace koje su bile opasane kaisem sa zakovicama. To je bilo na maturi. Imao je zutu kravatu s plavim celerima na njoj i crvene starke na nogama.

Zena od coveka napravi muskarca!

Ako odelo ne napravi coveka od osobe, ne treba brinuti. Postoji jos jedna sansa. Kada se covek ozeni. Kazu da zena napravi muskarca od coveka. Ta parola vazila je dok se nisu pojavili metroseksualci. Oni su od muskarca napravili zenu. Johnny je upoznao zenu svog zivota. Ivanu. Ivana je divna. Njen stil oblacenja je kao i njeni pokreti i stav, damski i elegantni. Johnny uziva u tome sto pored toga, ona ume da se opusti i bude sasava. Zato su se i uzeli. Oboje su pomalo sasavi. No, Ivana je u svemu uspela da od Johnnya napravi muskarca, u svemu osim u oblacenju. Doduse, Johnny pita Ivanu je li potrebna kakava manja korekcija na njegovom izgledu pre izlaska van. Johnnyev algoritam za oblacenje je sledeci:

1. Da li je cisto?
2. Da li se ne oseti na znoj?
3. Da li je dovoljno toplo?
4. Da li je dovoljno tamno?

Ako je sve DA, to je dobitna kombinacija. Medjutim Ivana ima sesto (ili peto?) culo, osecaj za “lepo” pa svojim sugestijama napravi korekciju iako je algoritam dao odobrenje. Ivana je Johnnyev licni novinski urednik, ona odobrava pre pustanja u javnost.

Medjusobno uvazavanje i ljubav dopustili su da Ivana na dan vencanju bude u predivnoj beloj haljini i izgleda kao sumska vila, a da komentari na Johnnyev izgled budu “Pa izgledas svakidasnje”. Johnny je to naravno shvatio kako je svaki dan elegantan. Bio je u crnim moto hlacama, crnoj majici i crnoj koznoj jakni – rokerici. Oboje su bili srecni.  

Muskarac se venca i umire u istom odelu!

Parola da muskarci imaju samo jedno odelo, ono u kom se vencaju i u kom se upoznaju s Bogom ne vazi za Johnna. On se nije vencao u odelu, tako da nema odelo u kojem ce upoznati Boga. Ima crne moto hlace, crnu majicu i crnu koznu jaknu – rokericu i iskreno se nada da Bog ne sudi ljude po izgledu. Kako god ga poslaju na onaj svet, verovatno nece biti u odelu. Na taj nacin izbeci ce jos jednu izreku, jos jedan stereotip.

Ja vragalan i moj deda! Dobro ne bas moj, ali je deda.

Ivana i Johnny poceli su da zive s Bengtom. Bengt je 85 godisnjak, Svedjanin i jedini Svedjanin koji prica sa njima. Mnogo da prica. Njihov zajednicki zivot plod je ponude i potraznje. Bengt je izdavao sobu, Ivana i Johnny su trazili sobu. Tu krece njihova zajednicka prica. Za 85 godina staru osobu, Bengt je poprilicno pokretan unatoc svojoj invalidnosti te je mentalno sasvim zdrav. Prica materinji svedski, a naucio je engleski i frnacuski. Bengt je Ivani i Johnnyu ustupio svu slobodu, a oni su u njegov stan uneli dinamiku i toplotu koje ima i kad Sunce zadje. Zbog svog invaliditeta, Bengtu je bila potrebna pomoc u obavljanju odredjenih kucanskih poslova ili sitnih popravaka. Odgojeni na brdovitom Balkanu, za Ivanu i Johnnya sve je to bilo sastavni deo zivota i rado su pomogli. Zbog svega toga Bengt se osecao duzan.

Vreme je proticalo i Bengt je uvideo sta Ivani i Johnnyu nedostaje. Jednog dana, nazvao je Johnnya dok je bio na poslu i saopstio mu da ima iznenadjenje za njega kada dodje kuci. Johnny je dosao kuci u vecernjim satima i video je kako Bengt i Ivana uce skupa svedski, a Ivana se pohvalila kako je od Bengta dobila recnike, svedsko-engleske i englesko-svedske, kao i one s tumacenjima i sinonimima. Bengt se skromno nasmejao i rekao Johnnyu da pogleda na vesalicu u hodniku. On je otisao tamo. Na vesalici nalazilo se komplet sivo odelo. Komplet. Hlace, prsluk i sako. Ucinilo mu se da je i njegove velicine na prvi pogled. Johnny ga je doneo do stola gde su sedeli Ivana i Bengt. Svu se nasmejali, a Johnny je bio u laganom sok. “Obuci ga sada!” – insistirali su Ivana i Bengt. Blago sokiran iznenadjenjem, Johnny se uputio u svoju sobu iz koje je konacno izasao kao covek. Odelo kao da sivano za njega, selo je kao saliveno. Hlace su bile malo krace, ali kao da su one bitne danas. Danas je bitno samo imati lude carape. Hlace se danas prave kratke da bi se pokazale carape, rekao je Johnny Bengtu i Ivani. Ivana je prvi put videla svog muza u odelu. Bila je mnogo srecna. Samo se smijala dok su joj se oci sjale. Johnny je zamisljao sebe s automatskom puskom, sesirom dok izgovara engleski s talijanskim naglaskom. Osecao se kao da je s odelom usao u novu ulogu. Odjenom su mu na usta dolazile reci kao bilance, zakoni, resenja, sud, u duhu nase stranke, koalicija i ne osecam se krivim. Bengt je bio mnogo srecan jer je pogodio pravu velicinu te je rekao kako i cipele mora nabaviti jer ne moze Johnny da ide u martinkama.

Johnny nije znao kako da se zahvali Bengtu. Niko do sada mu nije kupio odelo i jos pogodio velicinu. Svedska je skupa zemlja i nije bas jeftino kupiti komplet odelo, na to sve Bengt je invalid i svaki mu izlazak iz kuce predstavlja znacajnu poteskocu. “Kako, zasto, nisi trebao Bengt, stvarno je lepo!” ponovio je Johnny vise puta. Ivana je i dalje ocarano gledala.

Aaa, nije to nista rekao je Bengt, to je malo sto mogu da ucinim za vas. Nista to nije bilo skupo, dobio sam to prilicno jeftino, nastavio je. Znate, ja idem u Crveni krst na druzenja. Skupe se tu i stariji i mladji ljudi i pricaju. Ponekad se u Crvenom krstu organizira rasprodaja. Znate, ovde u nasem komsiluku zivi puno starijih ljudi mojih godina. Kada neko od njih umre, porodice se vecinom odreknu njihovih stvari i te stvari zavrse na raspodaji u Crvenom krstu. Tako sam ja ove nedelje nasao za Ivanu recnike, a za tebe odelo. Slatko se osmehnuo na kraju, onako kako se osmehne covek koji ucini pravu stvar, samozadovoljno. Johnny se u sebi na milisekund sokirao, a onda se i on nasmejao. Kako su ekonomicni ovi Svedjani. Sve se reciklira i iskoristi pa i odela i recnici pokojnika.

Na prvi mah Johnny i Ivani je to bilo cudno, ali nakon sto su malo razmislili u Stockholmu je mnogo usamljenih starih ljudi – penzionera. Oni imaju komplet sredjene stanove i zivot. Da se neko useli u njihove stanove nekon njihove smrti ne bi morao nista da kupi, bar ne iz razloga sto je pokidano. Moguce je da se sporeti, kucna pomagala, odeca i namestaj mogu naci u Ikeinom katalogu iz 1995 godine, ali su funkcionalni i dalje. Zasto sve te stvari baciti u smece, ako komuna moze da ih proda i za taj novac ulozi u nesto korisno za samu komunu? Sasvim logicno, pomislili su Ivana i Johnny.

Bengt je ustanovio kako su Johnnyu hlace kratke, ali mogu da se produze. Svake hlace na crtu imaju i odredjeni deo materijala sakriven s krive strane kako bi se mogle produziti ako postoji potreba. U slucaju Johnnya takva je potreba postojala. Merila se u 3-4 centimetra. Bengt je odlucio da odvede Johnnya skupa s hlacama do njegovog snajdera. Snajder je uzeo meru, premerio hlace i rekao da ce ih maksimalno produziti. Kada je saznao da su Johnny i Ivana iz bivse Jugoslavije,  pohvalio se kako je sivao odelo za neku Belanku, Bilijanku, tako neko ime, kada je izasla iz Haga.

Mobilni telefon i svevideci Google brzu su pronasli sliku Biljane Plavsic na koju se snajder osmehnuo pod bogatim crno-sedim brkovima uvrnutim u spic i klimnuo glavom: “Da, to je ta!”. Johnny smatra da ova informacija ne obogacuje citatelja, ali svakako pridonosi neobicnosti kompletne price o tome kako je on dobio prvo odelo.

Uvodna slika by Ben Rosett.